О књизи: година / Жења + штап = Лименка. Само Тин минус омражени штап - ово неће бити стари Жења. Гипс је скинут, пуштена сам у школу, ожиљци зарастају, али ништа више неће бити исто. Она је сада закључана у овом телу, које је увек морска болест, у боловима и хладноћи, и жели да се бори. Закључан, као онај момак у роботском оделу са прозорчићем у грудима. Женин прозор, као камера на телефону, граби оквире из стварности: бели лептир, плаве патике, зелени озоботи на црвеним дрвећем. Тегла меса од три литра. Свеска Шекспира. Механичка бубашваба је дотрчала из роботског клуба. А зашто је Жења тамо привучена? Менаџер је непријатан - разговара са њом као да боље од Жење разуме шта се дешава у њеној глави. А у кругу су деца и деца из школе коју води Жењин бивши – каква је радост упознати га. Иако је ишта боље него слушати како њени родитељи о њој расправљају иза леђа, тролају брата или хватају погледе другова из разреда, сажаљевајући и презриви. Можда се ту можемо поново саставити, Серафима Орлова осветљава своју јунакињу, приказује је са свим њеним недостацима и проблемима током емоционално тешког периода - и истовремено поетизује свакодневицу тинејџерског живота. Пратећи Зхениа-Тин кроз радњу, као да пратите путању за робота нацртаног на поду, почињете да верујете: у плеху куца право, живо срце. Прича „Лимена глава“ која је ушла у ужи избор за награду Книгуру и номинована за награду по имену. В. П. Крапивин и „Лицеј”, по визуелној естетици, близак је филмовима Дарена Аронофског и Сема Мендеса, а својом изузетном психолошком прецизношћу чини га сличним књигама „Криве наше звезде” Џона Грина и „Све на свету” од Ницола Иоон.